Пешачење је мајка.
Пешачење је увек ново-исто
Питање за питањем, које траје.
Стални одговор ваздухом
Који немамо.
Ишчашење слике,
Удах, издах и покретни
Питоми контролисани пожар.
Жребање шарених куглица
За куп дивне обичности.
Равнотежа стабала,
Противтежа смрти,
Маказице вечности,
Ножић за јабуку,
Крцкалица за орах.
Ја пешачим пешачким светом
И обухватам све друге светове.
Пешачење је развијање филма.
Мешање боја.
Реч као предмет
И реч као звук.
Музика – не постоји без пешачења.
Оно је покретна изложба.
Детињство, дечаштво, младост.
О, колико је пешачење старост.
Мора бити и вечност
Јер у пешачење се смрт
Не увлачи.
Пешачење су бројеви,
То сигурно.
Математика и физика.
Пешачење је разговор
Дуг као дужина
А разговарати је
Исто што и мислити.
Пешачење је победа усменог.
Поезија и проза и легенда,
Кратка фолклорна форма.
Пешачење измишља мостове.
Пешачење је бич за сваку лаж,
Бич-судија за сваку сувишну реч.
Вуна, памук и лан!
Пешачење је огледало,
Оно је гледало
Када је настао точак
И само се смешкало.
Пешачење воли точак
Као своје маче.
Пешачење пати када вежу
Два обруча голим ланцем
Као да муче животиње.
О другим превозним средствима
Не жели да зна.
Летење је шаљива мисао пешачења,
Не узима је за озбиљно.
Пешачење је родило пингвина
И још неке птице ходалице.
Пешачење је одговор на питање:
Кокошка или јаје?
Пешачење је родно.
Оно једино храни.
Вода је исто пешачење.
Пешачење је икона у ваздуху,
Крст и васкрсење.
Пешачење рађа све путеве
Из своје малене зделе.
Кораци су перца са крила
Анђела – који су велики пешаци,
Они прате пешачење.
Самоћа није у стању
Да буде близу пешачења
И сурвава се поред њега у прах
А пешачење га позлаћује.
